Softverski inženjering
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 8 | Nivo: Univerzitet Singidunum

SADRžAJ:
1.Uvod………………………………………………...1
2.Pojmovno odredjenje softverskog inzenjeringa ….2
3.Struktura softverskog inzenjeringa………………..4
4.Ciljevi i znacaj softverskog inzenjeringa………….5
5.Karakteristike softverskog inzenjeringa…………..6
6.Razvoj softvera u praksi……………………………7
7.Standardi softverskog inzenjeringa………………..7
1. Uvod
Proteklo je više od pet decenija razvoja računarskih sistema. Tokom prve tri decenije, primarno je razvijan
hardver sa ciljem da se snize troškovi obrade i čuvanja podataka. Osamdesetih godina i dalje se najviše pažnje poklanjalo razvoju hardvera i povećanju njegove brzine i moći. Tek u poslednjoj deceniji razvoja, izazov su postali viši kvalitet i niži troškovi softvera.
Danas softver predstavlja ključ uspeha većine računarskih sistema i ujedno faktor diferencijacije organizacija koje ga poseduju. Softver je postao bitna komponenta u poslovnom odlučivanju i osnova u naučnim istraživanjima i inženjerskom rešavanju problema. On takone predstavlja značajnu komponentu u industrijskim, transportnim, medicinskim, telekomunikacionim, vojnim i brojnim drugim vrstama sistema. U savremenom svetu softver je praktično neizbežan i svuda prisutan. Na početku 21. veka izmenjeno je poimanje softvera i isti javnost prihvata kao tehnološku stvarnost u budućem razvoju.
Društvo informatičara Nemačke sprovelo je pre nekoliko godina, menu mlanim eksperima u informatici,
istraživanje u kojem su oni navodili koje discipline sa studija (koje su imali ili bi trebalo da su imali) smatraju najvažnijim za svoj stručni rad. Dobijeni su sledeći rezultati, dati u obliku rang-liste, pri čemu viši rang označava i veću značajnost:
1. timski rad,
2. upravljanje projektima,
3. softverski inženjering,
4. vonenje tima,
5. baze podataka,
6. retorika,
7. komunikacioni sistemi i mreže,
8. sistem kvaliteta,
9. strukture podataka i algoritmi,
10. operativni sistemi,
11. ergonomija softvera,
12. upravljanje poslovanjem,
13. osnovi algoritama,
14. osnovi matematike i logike,
15. distribuirani sistemi,
16. metode naučnog istraživanja,
17. bezbednost podataka,
18. informacioni sistemi,
19. koncepti programskih jezika i
20. arhitektura računara.
Na ovoj listi se softverski inženjering nalazi veoma visoko, na 3. mestu. Ako pogledamo njegov širi kontekst, možemo primetiti da od prvih 8 disciplina, čak 5 spadaju u discipline softverskog inženjerstva, retorika je disciplina čiji se segmenti takone vrlo često prezentiraju u okviru seminara iz softverskog inženjerstva, baze podataka se vrlo snažno prožimaju sa njim, dok komunikacioni sistemi i mreže predstavljaju neophodnu sistemsku osnovu za softverske inženjere. Treba takone napomenuti i da se koncepti programskih jezika nalaze tek na 19. mestu, što nedvosmisleno ukazuje da maštanja početnika u ovom poslu ne nailaze na realnost u kasnijoj praksi.
2. Pojmovno odredjenje softverskog inženjeringa
Pojam softverski inženjering se prvi put pominje krajem šestdesetih godina na konferenciji o krizi softvera,

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]